Kada bih vas sada zamolila da nabrojite sve ono na šta vas pojam „strast“ asocira, verujem da bi ovo mogao biti redosled: ljubavni žar koji se ničim ne može ugasiti, isprepletana tela u besanim noćima, dani obojeni u crvenu boju vina, ružinih latica i razbuktalog plamena, bestežinsko stanje i osećaj da život ima smisla, nabujala energija u žilama i mišićima, ekstatični trenuci i osvajanje novih vrhova... Neko će se odmah setiti svakog detalja proživljenog sa osobom kojom je bila opijena; skoro da će moći da oseti njen miris, ukus znoja ili snagu dodira, što će namah izazvati ubrzan rad srca. Čak i sada, posle toliko godina...
Postoje i oni koji će se prisetiti svih onih vrhunskih umetnika koji su stvarali sa strašću: Pikaso, Dali, Mocart, Nabokov, Frida Kalo...
U jedno sam sigurna: malo ko će se dosetiti da reč strast označava stradanje i trpljenje i da onoga kojeg je očarala, neminovno razočarava, kao i da svaki uzlet biva praćen padom čija jačina zavisi od prethodno dosegnute visine. Da ono što zovemo ljubavnim plamom ima za posledicu ljubavno slepilo, i da zaslepljenost i najsigurnijeg vozača može dovesti na rub provalije, a najveštijeg letača osujetiti iznenadnim planinskim vrhovima.
Sada, kada sam vas okrutno trgla iz sanjarenja o ludoj strasti koju pamtite, podsećajući vas na pustoš i užas koju je njena vatrena stihija za sobom ostavila, možete se osetiti zbunjeno, baš kao što sam se i ja osećala danima, razmišljajući o tome koliko je često „tamni vilajet“ dobra metafora za život i mnogobrojna iskustva u njemu.
Stari Grci su verovali da su demoni zaposeli osobu ispunjenu strašću prema nekome ili nečemu i još od Platonovog vremena preduzimali različite načine da im se odupru: umetnost, gimnastika, muzika i retorika trebalo je da harmonizuju um i telo i podare im snagu potrebnu da se odupru zavodljivim demonima. U mnogim religijama sveta kroćenje strasti i čvrsto držanje uzdi njenih razuzdanih pastuva, smatra se najvećom vrlinom i mudrošću.
S druge strane, uvreženo je verovanje da je život bez strasti mlak i monoton, lišen radosti i entuzijazma s obzirom na to da rutina pre ili kasnije potroši uzbuđenje i inspraciju. Opsežan je i broj dokaza o strastvenoj predaji umetnosti, nauci ili istraživanju kojom su stvarana remek-dela. Za neke bi gubitak strasti predstavljao razlaz sa ljubavlju, za neke druge, ruganje bogu Erosu koji nam je podario najveća uživanja i božansko blaženstvo spajanja.
Šta nam je, onda, činiti i za šta se opredeliti? Da li da se opredelimo za život bez strasti i sa zavišću posmatramo one koji joj nisu odoleli, ili da izgubimo i glavu i dušu, i otvorimo srce za razdiruću patnju i stradanje nakon što se naš ljubavni brod nasuče praćen grohotim smehom morskih sirena?
Ja o ukusima ne bih raspravljala, a čini mi se da je ovde baš o tome reč. Nekom je euforija strastvenog zanosa važnija od samog života i zbog nje će istrpeti sve potrebne muke i stradanja. Nekom je harmonija postala svetinja i sve što je u njenoj službi vredi, a ostalo ne. Kao i u svemu drugom, važno je da budemo svesni da mi biramo. I da potom ne krivimo ni život, ni Boga, ni druge ljude za ishod izbora koje pravimo. Srećna okolnost je da u svemu postoji srednji put, kao i da je tajna uspeha u ukrštanju.
Ja sam se zasitila te kratkotrajne igre leptirova. Nemam više volje i nerava da im prepuštam kontrolu nad svojim danima i osećanjima. Možda je to zbog godina. Možda zbog svih onih strasti kojih se s radošću, ali bez nostalgije sećam. Da bi smo se nečega mogli odreći, moramo to nešto prethodno imati. Da biste se mogli opredeliti, morate kušati. I zato, samo napred: iskusite je, osetite je, predajte joj se, sagorite u njoj potpuno. A onda se, poput ptice iz pepela ponovo rodite. Drugačiji, spremniji, bogatiji, veći. Tada ćete doneti odluku i biti u miru s njom. Za slučaj da se predomislite, uvek je možete opozvati, uzjahati vatrenog zmaja strasti i snjim obići još jedan krug.
Za kraj sa vama želim da podelim tajnu koju sam nedavno otkrila: jedina prava sloboda je ona u kojoj se mi pitamo. A verovali ili ne, uvek je tako: mi se pitamo. Ako pronađete vašu meru strasti i zadržite svest o njenoj prolaznosti, ako ljubavnom plamu dozvolite da vas ogreje ali ne i da vas zaslepi, ako svemu budete prilazili otvoreno, iskreno, iskustva radi, otkrićete nemerljivu radost postojanja koja je uzbudljivija od najstrastvenije strasti.
Ivana Kuzmanović
Нема коментара:
Постави коментар