Razlika između ljubavi i svega što liči na ljubav je u svesnoj i nesvesnoj nameri onoga ko voli i ko je voljen. Ljubav je kružni proces. Ljubav prema drugom je nemoguća bez ljubavi prema sebi. Ljubav nije nenaporna i laka, naprotiv. Ljubav iziskuje volju. Sama želja nije dovoljna jer ne prelazi nužno u akciju. Želja za pružanjem ljubavi nije isto što i ljubav. Ljubav je izraz volje - istovremeno i namera i akcija. Mi ne moramo voleti, možemo izabrati da volimo.
Prava ljubav se često pojavljuje tamo gde nedostaje osećanje ljubavi, kada se ponašamo s ljubavlju uprkos tome što je ne osećamo. Prava ljubav je trajno iskustvo uvećanja sopstvene ličnosti.
Dvoje ljudi se vole onda kada su sposobni da žive jedno bez drugoga, ali su izabrali da žive zajedno.
Ljubav i disciplina idu ruku pod ruku, tako da roditelji koji ne pružaju deci dovoljno pažnje i ljubavi ne uspevaju da im usade osećanje samodiscipline.
Prava ljubav podrazumeva posvećenost i mudrost. Istinska ljubav je pre voljna nego emotivna. Osoba koja voli čini to zbog svoje rešenosti da voli, bez obzira da li je u tom trenutku prisutno osećanje ljubavi. Ako jeste, tim bolje.
Osnovni oblik delovanja ljubavi je pažnja. Kada nekoga volimo, poklanjamo mu svoju pažnju i posvećujemo se njegovom razvoju.
Kada volimo sebe mi se bavimo sopstvenim razvojem. Kad se bavimo nekim, mi volimo tu osobu. Pažnja je delo volje i rada protiv inertnosti svoje svesti.
Pravo slušanje i apsolutna koncentrisanost na drugu osobu uvek su manifestacije ljubavi.
-Skot Pek
Нема коментара:
Постави коментар