недеља, 2. новембар 2014.

ДЕЛИ, ДА БУДЕ ВИШЕ



Склањала сам се од људи. Мислим да је то почело давно, још у детињству, а изазвано је једним болним суочавањем са животом или прецизније са још једним аспектом живота - губитком важног бића. Од тада бежим. Боље да остављам ја него да будем остављена, резоновала сам у себи.
И живела сам тако. Половину живота чак, ако смело замислим да ћу живети бар 80 година. Људи су у мој свет улазили и из њега били истискивани чим би се створиле околности за то. Некад бих убрзавала такав след догађаја вољно и нестрпљиво. И живела сам сасвим леп и испуњен живот. Бар сам у то дубоко веровала.

А онда се нешто догодило. Ваљда је неко ко види и више и боље одлучио да ми покаже да су људи око мене ту баш због мене и да бежањем, скривањем и њиховим одстрањивањем из мог микросвета само одлажем учење веома важне лекције о повезаности међу људима. Ничија туга није само његова, ничији трачак среће не заобиђе ни моје срце. Спознах коначно, захваљујући дубокој, стрпљивој и нежној љубави једног послатог ми анђеоског бића, да ме у другима има понајвише и почех, стога, марљиво да скупљам крхотине својих разбијених заблуда и да их поново слажем, сада на нов начин, стварајући нову, реалну слику света.

И, ево ме без сна данима и ноћима, седмицама и месецима. Толико нових душа улази у мој мали живот а он се показао као јако флексибилан и добар домаћин. И што више људи у њему, он испуњенији. Толико је јако то осећање да ми се синоћ оте уз уздах и реченица: " А ја сам тааакоооо срећнаааа!"
Тако би синоћ а јутрос ме пробуди нов увид - зато је Бог ТАКО савршен! Он је све људе пустио у себе! Баш све. Каква је тек то моћ и срећа! А ја се овако мала играла Бога и одређивала ко може а ко не може да хода путем којим и ја корачам.
Сад ми је боље него пре, признајем. Неупоредиво боље. Пуштам коначно људе у свој свет. И пристижу они. Као бујица. А ја осећам да растем, учим и волим. Срећна сам! И делим ту срећу и шаком и капом! А ње све више. И тек ћу да је делим! Штавише, чим овако отворим очи схватим да је то једино што свим срцем желим!

Бранкица Бјанка Дамјановић ♥ 

Нема коментара:

Постави коментар