Ako neko o nama ima nepromenjivo negativno mišljenje, pa bio to i član porodice, imamo neodoljivu potrebu da ga uverimo u suprotno. Evo šta bi trebalo da uradite u takvim situacijama. Ljudi jedni o drugima imaju razna mišljenja koja se ponekad grade godinama, a ponekad se stvore u tren oka. Naš um nije u stanju da stalno bude otvoren za nova iskustva i da iznova upoznaje osobu, pa zato između "ja" i "ti" uvek postoji neko mišljenje.
Kada o nekoj osobi imamo određeno viđenje, onda od nje možemo očekivati određeno ponašanje. To viđenje nam daje osećaj sigurnosti, ali ujedno i predstavlja odbranu koja ograničava bliskost. Kada neko o vama ima trajno negativno mišljenje koje se temelji na uverenju da ste glupi, nesposobni, pokvareni ili slično i ako vam je ta osoba bliska, član porodice ili partner, onda je najteže, ali i najvažnije od svega pomiriti se sa tim da to uverenje nećete uspeti promeniti trudeći se da dokažete suprotno ili prikažete sebe u najboljem svetlu.
Vera je vrlo moćan psihološki pokretač, pa kada je neko uloži u negativan sud, onda se neće pitati koliko je taj sud istinit, nego će se pitati gde sve može pronaći dokaze da bi to negativno mišljenje održao.I upravo zbog predanosti svom uverenju, ti dokazi će mu spontano i lako dolaziti i zvučaće vrlo logično. Poput fanatičnog naučnika kojem je fanatizam oduzeo moć zdravog mišljenja pa od svoje teorije, umesto da je testira, stvara dogmu, tako i osoba koja ima čvrsto, negativno mišljenje o vama drži do tog mišljenja i ne može ga napustiti. A ne može ga napustiti upravo zato što mu jako puno znači.
Zbog toga što se oseća jadno, frustrirano, nemoćno, besno, on/ona mora da "nagazi" drugoga i na taj način da olakša svoj unutrašnji teret. Ali to olakšanje traje vrlo kratko jer se nemoć, frustracija, mržnja i svi ostali neizdrživi osećaji uvek iznova stvaraju. I najmanja životna prepreka kod nje/njega stvara snažnu frustraciju, a ponekad i pravu telesnu bol zbog koje ne može izdržati, nego mora "puknuti i iskaliti" svoj neželjeni emotivni sadržaj na vama.
Ne smete biti izloženi takvim ljudima. Svaka emotivna izloženost može biti pogubna jer nikada ne znate kada će nastupiti novo "pražnjenje". Sa njima možete izaći na kraj samo "mozgom", dakle, delovanjem iz glave, a ne iz emocija. Da biste to mogli, najpre se morate pomiriti sa tim da sa tom osobom ne možete imati potpun odnos jer je za potpun odnos nužno potrebna emotivna otvorenost.
Kada je reč o nekome iz uže porodice, taj gubitak vere u mogućnost dobrog odnosa prilično je težak jer je hladnoća i lakoća sa kojom vas takva osoba povređuje teško shvatljiva. Ako ste joj bili izloženi odmalena, onda ste se zasigurno spontano branili i niste osećali povređenost, nego šok, nevericu i odbacivanje realnosti takve kakva jeste, verujući da je negde unutra ta osoba ipak dobra, da pazi na vas i da joj je do vas stalo. Međutim, ta prirodna, dečija zaštita, može vas posle, u odraslom dobu, odvesti u vrlo nezgodne odnose.Ako je vaš doživljaj drugoga zamagljen dečijom naivnošću iz koje izvire ulepšana slika stvarnosti, stalno ćete upadati u situacije koje će vam tu sliku rušiti. Takve situacije su neizbežne, samo je pitanje na koje ćete se načine sa njima nositi.
Da biste mogli reagovati na vreme, odbraniti se ili izbeći situaciju u kojoj biste mogli ostati povređeni, trebate dopustiti da izbledi pozitivna slika o onome ko vas je povređivao, projektujući na vas svoje nepoželjne emotivne krhotine. Ta osoba nema zdravo emotivno jezgro za koji ste mislili da je ima. Verovanje u to njegovo/njeno zdravo emotivno jezgro čini vas izloženim, ali istovremeno vas i brani od toga da zaista osetite emotivnu bol koju vam je ta osoba nanela.
Uopšteno negativno mišljenje koje takva osoba gradi o vama (i o drugima, i o svetu) zapravo je jedna vrsta zatvora uma u kojem debeli zidovi mišljenja stvaraju privid sigurnosti. Ti debeli zidovi čuvaju jedan vrlo oskudan i mračan emotivni svet koji stalno teži da se rasprostrani na druge, na one koje doživljava slabijima - na dete, na mlađu sestru ili brata, na emotivno mekog supruga/suprugu. Emotivna mekoća i otvorenost "slabijih" takvu osobu doslovno mami da se rastereti.
Najvažnije od svega je da ne dopustite to rasprostranjivanje. U nekim slučajevima potrebno je puno vremena da bi se prevladao dečiji strah od odmazde jer ta osoba zapravo nikada nije moćna u sadašnjosti, kada ste odrasli, nego samo kada je gledana dečijim očima u kojima se vide šok i neverica. Ali da biste se takve osobe zaista rešili, treba vam sva vaša zdrava, odrasla moć. Treba vam snaga vaših osećaja pomoću kojih je možete udaljiti od sebe i tako se zaštititi od povrede, a potom se prema njoj ponašati "iz glave", bez emotivne veze, ponekad i kao prema strancu jer i vi ste toj osobi stranac - nikada vas zapravo nije upoznala. Poznavala je samo vlastite vizije o vama, baš poput fanatičnog naučnika.
Sensa
Нема коментара:
Постави коментар