Emocije se ne mogu kontrolisati, dominantna osećanja su uzbuđenje, drama, napetost, strah, ali i ushićenost i ekstazaIAKO na početku veze rečenica "ne mogu bez tebe" može da zvuči romantično, kao nežan kompliment, ukoliko ona postane ubeđenje i istina na kojoj se zasniva čitav odnos, onda proživljavate fatalnu ljubav. Psiholozi tvrde da epitet fatalan/a ima negativan kontekst i da se njime opisuje nešto što nije ni "zdravo" ni dobro za psihu. Fatalna ljubav je emocionalno zavisan odnos u kojem je ljubav svrha života, jedini razlog da se postoji, a partner najvažnija figura oko koje se gradi nerealna, idealizovana slika.
Podrazumeva snažnu čežnju za voljenom osobom koja se doživljava kao posebna, različita od svih drugih. Dominantna osećanja su uzbuđenje, drama, napetost, strah, ali i ushićenost i ekstaza.
Zadovoljna i voljena osoba uvek će reći da je pronašla "čoveka” ili “ženu svog života", tvrde psiholozi, nikada da je partner jedini na svetu.
Svako je "kovač svoje sudbine", tvrde stručnjaci, zbog čega je fatalna ljubav "bolesno" stanje u kojem ne utičemo na životne okolnosti i nismo sposobni da pravimo izbore. Čovek koji "zdravo" voli sposoban je da se nosi sa posledicama svojih odluka i izbora, da menja ono što mu ne odgovara, a čak i ako ne može nešto da promeni, ume da prema tome zauzme odgovarajući stav.
U fatalnoj ljubavi ništa od toga nije moguće. Ona je težak i zamarajući odnos koji suštinski odvaja od slobode i iskrenih emocija.
Da li fatalnu ljubav doživljavamo zbog toga što smo usvojili predstave da ljubav mora da boli, zato što duboko u sebi želimo da budemo voljeni i da volimo, zato što verujemo da nekoga možemo spasiti ili promeniti, ili se takva ljubav, u određenim okolnostima, može dogoditi svima.
Da li se vaspitanjem "priziva" fatalna ljubav, ili se ona jednostavno desi, za "Život plus" objašnjava psiholog Sanja Stanić.
- Živimo u kulturi koja glorifikuje velike ljubavne priče. Mediji su prepuni emotivnih "bajki", one se plasiraju i preko televizije, interneta, književnosti, poezije, muzike... i nameću se kao imperativ. Istina, ni interesovanje ljudi za ljubavne teme nikad ne jenjava. Međutim, fatalne priče o dramatičnim, intenzivnim i jakim ljubavima oblikuju naša uverenja o tome šta je ljubav, ali i sam odnos prema ljubavi i često nas udaljava od realnog, jer ništa što se nama događa ne deluje tako "jako" i "dobro". Ali, greška je što se ovaj fenomen često posmatra pojednostavljeno i jednosmerno. Može se reći da se komercijalizacija ljubavne dramatike lako prodaje, ali dugoročno ona ima negativne posledice na ljubavne odnose u životu savremenog čoveka. Međutim, verujem da je to preterano pojednostavljivanje, da je realnost mnogo složenija. Zanemarena
je psihološka potreba čoveka da se u ljubavi i kroz ljubav razvija u zrelu, celovitu ličnost, prolazi kroz mnoge stranputice. Pravolinijski životni i ljubavni put nije ni moguć ni poželjan, ali fatalizam u bilo kom obliku nije dobar. Pojam takve ljubavi podrazumeva "sudbinsku vezu" između dvoje ljudi u kojoj oni nemaju kontrolu nad svojim emocijama i reakcijama i nisu u stanju slobodno da odlučuju da li će u takvoj vezi ostati ili ne. Ona je jednostavno neizbežna. Fatalna ljubav nije zaljubljenost, ona prevazilazi “slatku neizvesnost” i privlačnost koje se osećaju na početku veze. U fatalnoj ljubavi neizvesnost, magnetska privlačnost i strast koja traje, glavno su obeležje ljubavnog odnosa. Istovremeno, fatalna ljubav veoma je različita od zrele ljubavi. Fatalna podrazumeva psihičku patnju, mnogo bola koji je suštinski čini tragičnom. Tako se fatalna ljubav može definisati kao "bolestan" i nepoželjan odnos. Da li pogrešne predstave o ljubavi koje smo usvojili iz različitih razloga dovode do toga da neku vezu smatramo fatalnom?
- Fatalna ljubav često podrazumeva ponašanje koje ima karakteristike opsesije. U takvim odnosima dominira anksioznost, napetost, zapravo strah od napuštanja i odbacivanja. Početna nesigurnost, koja karakteriše početak svake veze, ubrzo ustupa mesto ljubomori, zavisnosti, očajanju, opsesivnoj težnji za kontrolom. Destrukcija koja obeležava fatalni ljubavni odnos može biti izraz pogrešnog uverenja o ljubavi, ali i složenih uzroka čija je suština neki od psihopatoloških fenomena, vrlo često poremećaj ličnosti. Emocionalni problemi, nedostatak empatije, nemogućnost doživljavanja emocija ili psihopatija često mogu dovesti do dramatičnog funkcionisanja u vezi. Osoba koja je opsednuta svojim partnerom najčešeće intenzitet ljubavi poistovećuje sa intenzitetom opsednutosti, a osećanje ljubavi sa uzbuđenjem i euforijom, koje bez drame teško mogu da se održe. Osoba koja očajnički žudi za ljubavlju, sa druge strane, posesivnost, ljubomoru i kontrolu pogrešno shvata kao izraz snage ljubavi. Uz takav odnos obavezno ide i stav “ne mogu da živim bez tebe”. Ključno kod zavisnog i opsednutog partnera je iracionalno uverenje da je bez osobe sa kojom je u vezi život nemoguć i besmislen, a da je biti ostavljen “smak sveta”. Tako se i pored patnje, bola i trpljenja, fatalna veza održava, a partneri se i pored pokušaja raskida uvek vraćaju jedno drugom. U drastičnim slučajevima ishod može da bude i tragičan, moguće je psihičko i fizičko nasilje.
Da li je stav da kraj donosi "smak sveta" jedini razlog da se u takvoj vezi ostane?
- Romantične predstave o ljubavi u savremenoj kulturi koje snagu ljubavi povezuju sa količinom patnje, u velikoj meri grade ideju da je prava, velika ljubav nezamisliva bez velikog bola. Sagledavanje ljubavi na ovakav način usmerava osobu prema drugome koji svojim osobinama i ponašanjem “obezbeđuje” više patnje, a u realnosti pruža manje ljubavi. Arhetip tragične ljubavi, koji je jedna od osnovnih predstava o ljubavi u zapadnoj kulturi, ima svog parnjaka u arhetipu trijumfalne ljubavi, one koja pobeđuje i prevazilazi sve prepreke. Samim tim izdržati, i pored svih znakova upozorenja istrajati u fatalnoj i neodgovarajućoj vezi, u osnovi je verovanja da ljubav može prevazići svaku nevolju i svakoj patnji dati smisao. Takva ljubav ima moć da menja i spasava, da od “žabe napravi princa”. Spasilac postaje neophodan, nezamenljiv, a verovatnoća da će biti ostavljen izuzetno mala. Međutim, to je sve veoma daleko od realnog života i suštine prave ljubavi.
Istraživanja su pokazala da žene kao fatalnu ljubav najčešće navode neuhvatljivog muškarca, onog sa kojim nisu uspele da ostvare vezu. Da li je upravo nemogućnost da se ostvari blizak odnos ono što je "fatalno"?
- Iako se mnogo češće govori o ženi zaljubljenoj u emocionalno nedostupnog, misterioznog i problematičnog muškarca, ni obrnut slučaj nije redak. Fatalna žena je, takođe, nedostupna, neosvojiva, nedokučiva. Što je cilj teže ostvariti, privlačniji je. Suštinski problem je isti što se tiče polova, fatalnu vezu čini neravnoteža u primanju i davanju ljubavi. Žrtvovanje u ime ljubavi od jednog partnera, praćeno je često uzdržanošću od strane drugog. Veza se održava i pored tenzije i neprijatnih osećanja, jer je u osnovi neodgovarajuće i pogrešno uverenje o tome šta ljubav zaista jeste. Ljubomora, strah od napuštanja, depresija, bes, povređenost i euforija pogrešno se doživljavaju kao znaci ljubavi i uglavnom karakterišu fatalne, odnosno opsesivne ljubavi. Prava ljubav ne sputava i ne guši, a osoba dominantno doživljava prijatna osećanja, sreću, zadovoljstvo i ispunjenost. Fatalna ljubav ne ostavlja mogućnost da se osećanje ljubavi razvija, ne stvara osnovu za razvoj ličnosti partnera i razvoj odnosa. Par u fatalnoj ljubavi kao da se vrti u začaranom krugu, u kom povređenost i bol smenjuju kratkotrajni trenuci ekstaze.
Kakve ličnosti su sklone fatalnim ljubavima? Da li je želja za takvim odnosom karakteristična za sve, pa u određenim okolnostima svako može doživeti fatalnu ljubav?
- Mada nije lako odrediti tipičan profil ličnosti koje su sklone fatalnim ljubavnim vezama, jasno je da je nezrelost oba partnera osnova koja omogućava takvu vrstu veze. Neintegrisane, zavisne osobe češće će ulaziti u loše odnose. Manipulativne, emocionalno nedostupne, osobe sa problemima (kockari, "švaleri", alkoholičari, nasilnici) često su magnetski privlačni za nesigurne osobe, kod kojih je dominantno nisko samopoštovanje i osećaj inferiornosti. Kada se pogleda u prošlost takvih osoba, vrlo je često da su doživljavale neku vrstu emocionalne uskraćenosti i zanemarivanja, bile su odvojene ili napuštene od njima emotivno značajnih osoba. Samim tim, fatalna ljubavna veza istovremeno je izraz i pratilac emocionalnih problema, ali naizgled i "šansa" da se oni prevaziđu. Zrela osoba sa integritetom i emocionalnom inteligencijom prihvata sebe, odnosno sebe voli. Ta ljubav prema sebi omogućava nam da neko drugi, odnosno ljubavni partner, ne bude osoba koja nadoknađuje neki nedostatak, već ona koja sa nama gradi celovitost. Ali, osećanje sopstvene vrednosti i smisla, koji nas motiviše da živimo najbolji mogući život, ponekad može biti i rezultat teškog i trnovitog puta koji smo prošli sa fatalnom ljubavi.
Da li su ponekad fatalne ljubavi one koje su propale, a za koje mislimo da bi bile životne. Da li su fatalni samo muškarac/žena koje iz nekog razloga nismo mogli da zadržimo pored sebe?
- Događa se da prva ljubav svojim intenzitetom i emocionalnom burom koju izaziva u sećanju ostane zabeležena kao izuzetna, jedina prava, a samim tim i fatalna veza, sa kojom se nijedna druga ne može porediti. Pozitivan kontekst ovde postoji samo kao potencijal za rast i razvoj koji nudi prva ljubav. Ali, ako osoba ostane i uverenju da je moguća samo jedna prava ljubav, preživljena u prvoj, njeno buduće ponašanje verovatno će biti u skladu sa takvim uverenjem, a njeni kapaciteti da doživi novu bitno smanjeni. To je zamka i veoma loše uverenje, koje prilično komplikuje emotivne odnose. Ali, ne mora samo prva ljubav da bude fatalna. Dešava se da osoba koja je ostavljena povređeno istrajava u idealizaciji nedostupnog partnera. Tada mu pripisuje osobine koje ne poseduje, u mašti ima sliku kako bi se ta veza razvijala da je opstala i tako sebi onemogućava iskustvo ljubavi u realnom životu. Ukoliko neka veza nije opstala, velika je verovatnoća da ta osoba nije bila odgovarajuća, nije mogla da uzvrati ljubav, jednostavno nije bila "prava". Dostizanje zrelosti koja je osnova za doživljavanje i ostvarivanje prave ljubavne veze ponekad je moguća jedino putem psihoterapije. Put je težak, ali je promena stavova, a samim tim i života, moguća.
Jasna Jovanović
