Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju .
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadić života, moguće je da je ne bih kazao sve sto mislim , ali nesumnjivo bih mislio sve sto kažem. Stvari bih cijenio, ne po onome sto vrijede, već po onome sto znače. Spavao bih manje , sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedem zatvorenih očiju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno , izlagao potrbuske suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kad bih imao srće, ispisivao bih svoju mržnju na ledu i čekao da izgrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvjezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pjesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Bože moj, kad bih ja imao jedan komadić života ... ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uvjeravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Djeci bih darivao krila ali bih prepustio da sama nauče da lete, stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas ljudi...
Naučio sam da čitav svijet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dijete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca,
da ga je zauvjek uhvatilo. Naučio sam da čovjek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da ustane da se uspravi. Toliko toga sam mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nažalost početi da umirem.
Gabrijel Garsija Markes - "Zaljubljen u ljubav"
da ga je zauvjek uhvatilo. Naučio sam da čovjek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da ustane da se uspravi. Toliko toga sam mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nažalost početi da umirem.
Gabrijel Garsija Markes - "Zaljubljen u ljubav"
